Psihoterapeut ili psihološki savetnik može vam pomoći da izrazite sebe i razumete svoje emocionalne i unutrašnje promene. Možete razjasniti svoje ciljeve, želje i namere u životu, čime možete poboljšati kvalitet svog života.
Mnogi ljudi se u početku teško otvore i dele svoje lične probleme sa nekim, ali zahvaljujući pozitivnom uticaju profesionalnih terapeuta na teme koje duboko utiču na vaš život i zdravlje, mnogo je lakše nositi se sa problemima. Terapija takođe pomaže da se emotivno opustite, budete saslušani i podržani od strane stručnjaka.
Koji su tipovi terapije?
Danas se primenjuju razne terapije, uključujući terapije koje uključuju članove porodice i grupe. Možete reći svom psihoterapeutu koji metod lečenja je najpogodniji za vas i kako se primenjuje. Razumevanje mišljenja vašeg psihologa o ovoj temi može biti daleko efikasnije od same terapije. Ponekad terapeuti mogu kombinovati različite pristupe lečenju kako bi postigli najbolji rezultat za klijenta.
Najviše preferirani tipovi terapije u praksi su:
Kognitivno-bihevioralna terapija: Ovaj pristup se fokusira na stvaranje pozitivnih vrednosti i uverenja o životu i razvijanje sposobnosti za donošenje zdravih odluka sa bihevioralne strane. Kognitivno-bihevioralna terapija je jedan od najučinkovitijih pristupa u lečenju depresije, anksioznosti i bipolarnog poremećaja.
Interpersonalna terapija: Interpersonalna terapija daje posebnu pažnju komunikaciji i razvijanju veština za uspostavljanje odnosa, kao i omogućavanju ljudima da zdravo izražavaju svoja osećanja. Ovo je jedan od najučinkovitijih pristupa lečenju stresnih poremećaja. Korišćenje ove terapije u lečenju bipolarnog poremećaja je posebno efikasno.
Porodična terapija: Porodična terapija se posebno koristi u lečenju poremećaja ishrane i bipolarnog poremećaja, naglašavajući sposobnost članova porodice da rešavaju komunikacione probleme i sukobe i jačaju veze među sobom.
Psihodinamska terapija: Psihodinamska terapija je terapija koja pomaže ljudima da bolje razumeju svoje misli i ponašanja koja se oblikuju pod uticajem nesvesnih emocija i motiva.
Umetnička terapija: Terapija koja uključuje umetnost, kao što su muzika, ples i slikanje, i koja pomaže ljudima da izraze svoja osećanja.
Psikoedukacija: Terapija koja pomaže ljudima da bolje razumeju opseg mentalnog zdravlja i značaj psihološkog zdravlja u životu i otkrivanje načina da pomognu u lečenju.
Kako funkcioniše terapijski proces?
Za detaljne informacije, prvo je potrebno izgraditi poverenje između psihologa i klijenta. Ove relacije mogu da se formiraju tokom jednog susreta ili, u zavisnosti od situacije, mogu trajati duže nego što se očekivalo.
Psihoterapija ne može da funkcioniše ako postoji laž, to samo šteti. Obostrano poverenje između terapeuta i klijenta je ključno.
Na početku se vrši lična analiza, koristeći različite testove (deca, tinejdžeri i odrasli imaju različite testove). Rezultati testova se saopštavaju ljudima. Ako je u pitanju dete, obaveštava se i porodica. Terapeut će odrediti kada će biti uključeni članovi porodice. Tokom terapijskih sesija, razumevanje je od ključne važnosti, tako da će klijent biti detaljno obavešten o rezultatima i kako da nastavi terapiju.
Psiholog će ispraviti problematična područja kod svojih klijenata. Nakon sprovođenja potrebnih testova i određivanja tipa ličnosti, psihoterapija metod će biti izabran i podeljen sa klijentom. Ciljevi terapije i vreme potrebno za postizanje tih ciljeva biće jasno definisani.
Kontinuitet u terapiji je veoma važan. Terapiju ne treba prekidati. Ako osoba misli da se ne slaže sa terapeutom, treba da podeli svoja osećanja sa njim. Ove informacije treba da budu prenete terapeutu, jer klijent može nesvesno da odražava kontradiktorne odnose koje ima sa sopstvenim okruženjem.
Međutim, ako klijent ne želi da nastavi sa sesijama, terapeut ima pravo da izvrši promene zbog negativnih interakcija. Ovaj osećaj treba podeliti sa terapeutom i diskutovati u okviru terapijske seanse. Nakon ovog razmatranja, klijent ima pravo da odluči o daljim koracima.
Ni u kojem slučaju, bez klijentove dozvole, lične informacije ne mogu biti prenete članovima porodice ili rodbini. Privatnost i poverljivost su od najveće važnosti.
Spoljašnji faktori kao što su porodica, škola i društvena okruženja, u zavisnosti od starosti, obrazovanja i pozicije klijenta, mogu biti uključeni u proces. U slučaju dece i adolescenata, svi ovi faktori mogu biti uključeni u lečenje. Za odrasle, u zavisnosti od situacije, socijalni faktori mogu biti uključeni u terapiju na klijentovu želju.
Terapijske sesije traju 50 minuta, ali vreme može biti produženo ili skraćeno u zavisnosti od različitih faktora. Razlozi za ove promene biće objašnjeni u skladu sa lečenjem klijenta i moraće biti dobijen informisani pristanak.
Terapija se nikada ne bi smela prekinuti. Odluka o prekidu terapije treba da bude donešena od strane terapeuta, a proces treba pažljivo pratiti kako bi se postigao prvobitno postavljen cilj.
