Self mutilacija je ponašanje koje mnogi ljudi primenjuju iz različitih razloga, ali ga obično kriju od spoljnog sveta. Ponekad se javlja kao način da se suzbije osećaj emotivnog praznog prostora, a ponekad da se intenzivan stres ili anksioznost pretvore u fizičku senzaciju. Može nositi različita značenja za svaku osobu i nije moguće svesti ga na jedan jedini uzrok.
Sadržaj
Šta je Self Mutilacija?
Self mutilacija je oblik ponašanja koji karakteriše namerno nanošenje fizičke štete sebi. Obično se javlja kroz različite metode, poput sečenja, opekotina, udaranja, struganja kože ili stiskanja. Ove štetne radnje mogu se posmatrati kao pokušaj osobe da iskaže emocionalnu ili mentalnu patnju, kontroliše je ili smanji psihološki pritisak kroz fizičku bol. Self mutilacija ne nosi direktnu nameru samoubistva, ali vremenom može postati ponavljajući običaj i može negativno uticati na fizičko i psihološko zdravlje osobe.
Zašto se javlja Self Mutilacija?
Self mutilacija se obično javlja kada osoba ima poteškoća da se nosi sa emotivnim problemima. Psihološki faktori poput intenzivnog stresa, traumatskih iskustava, depresije, anksioznosti i niskog samopouzdanja mogu podstaknuti ovo ponašanje. Osoba, kada se muči sa unutrašnjim bolom, može koristiti fizičku bol kao mehanizam za suočavanje. Ovaj proces može biti povezan sa željom da se umanji mentalni teret, dobije osećaj kontrole ili izrazi osećanja na konkretan način.
Za neke osobe, self mutilacija može biti način da popune emotivnu prazninu ili smanje intenzivnu anksioznost. Osobe koje su doživele zanemarivanje, emotivnu zlostavljanja ili fizičko nasilje u detinjstvu imaju veće šanse da razviju ovakvo ponašanje. Socijalna izolacija, isključenost, represivna porodična okruženja ili nedostatak komunikacije takođe mogu igrati ulogu u razvoju self mutilacije.
Biološki faktori mogu takođe igrati ulogu u nastanku ovog ponašanja. Nizak nivo serotonina i endorfina u mozgu može izazvati da osoba potraži fizičku bol kako bi se opustila. Iako self mutilacija može pružiti trenutnu olakšanje, dugoročno može izazvati zavisnost i pogoršati emocionalno stanje osobe.
Kako prekinuti ciklus samopovređivanja?
Da biste prekinuli ciklus, važno je prepoznati okidače i naučiti kako da se nosite sa tim emocijama na zdrav način.
Prvo, ključni korak je da osoba istraži razloge zbog kojih oseća potrebu da nanese sebi štetu. Koji su to emocije ili događaji koji pokreću ovo ponašanje? Na to pitanje treba da se fokusira. Razumevanje okidača pomaže osobi da se bolje upozna sa sobom i razvije alternativne metode suočavanja.
Tehnike svesnosti i regulacije emocija igraju značajnu ulogu u upravljanju ovim procesom. Vođenje dnevnika kako bi pratili svoja osećanja može pomoći u boljem razumevanju sebe i kontroli negativnih impulsa. Osoba može pronaći kreativne ili fizičke aktivnosti kroz koje može da izrazi svoje emocije. Umetnička terapija, pisanje, meditacija, vežbe disanja ili sport mogu pomoći osobi da zdravo iskaže negativne emocije.
Duhovna podrška je takođe ključna za prekinuti ciklus. Samopovređivanje obično se javlja zajedno sa osećanjem usamljenosti i nesanjaranja. Imati podržavajuće okruženje pomaže osobi da se oseća manje usamljenom i da shvati da su njena osećanja važna. Razgovor sa poverljivim prijateljem, članom porodice ili terapeutom može značajno doprineti prevazilaženju ovog procesa. Pridruživanje grupama za podršku može omogućiti povezivanje sa drugim osobama koje imaju slična iskustva i učenje novih strategija suočavanja.
Proces prestanka samopovređivanja zahteva strpljenje i ponekad se mogu javiti povratni trenuci. Međutim, to ne treba smatrati neuspehom, već delom procesa učenja. Terapijski pristupi poput kognitivno-bihevioralne terapije (KBT) mogu pomoći osobi da preoblikuje negativne misli i razvije zdrave mehanizme suočavanja.
Prekidanje ciklusa moguće je ako osoba razume svoja osećanja, umesto da se kazni, fokusira se na lečenje i pronalazi zdrave alternative. Vremenom, osoba može shvatiti da može da se nosi sa teškim emocijama bez nanošenja štete sebi i može se osećati snažnijom.
Psihoterapija za ponašanje samopovređivanja
Psihoterapija se smatra jednim od najefikasnijih metoda za rešavanje ovog ponašanja i razvijanje zdravih strategija suočavanja. Psihoterapija može pomoći osobi da razume razloge koji stoje iza njenog ponašanja samopovređivanja, razvije veštine regulacije emocija i prestane sa štetnim navikama.
Samopovređivanje i Kognitivno-Bihevioralna Terapija (KBT)
Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) je jedna od najčešće korišćenih psihoterapija za razumevanje i promenu ponašanja samopovređivanja. KBT pomaže osobi da prepozna negativne obrasce mišljenja i da razvije zdraviji sistem uverenja.
Na primer, kada osoba oseća da je bezvredna ili bespomoćna, ta osećanja mogu izazvati želju za samopovređivanjem. KBT pomaže osobi da preispita ova negativna uverenja i zameni ih realnijim, pozitivnijim razmišljanjima. Takođe, osoba razvija alternativne strategije suočavanja koje može koristiti umesto štetnih radnji kada doživi stres ili intenzivne emocije.
Tokom KBT procesa, osoba može naučiti veštine za regulisanje svojih emocija i kontrolisanje impulsa za samopovređivanje tokom kriznih trenutaka. Redovni seansi mogu pomoći osobi da prepozna uticaj svojih misli i osećanja na svoje ponašanje i prekine ciklus samopovređivanja.
Samopovređivanje uz Dijalektičnu Bihevioralnu Terapiju
Dijalektička bihevioralna terapija (DBT) je terapijski metod razvijen posebno za osobe koje imaju poteškoća sa samopovređivanjem i emocionalnom nestabilnošću. DBT pomaže osobi da reguliše svoje emocije, reaguje zdravije u kriznim situacijama i smanjuje štetno ponašanje.
Četiri osnovne komponente DBT-a su:
- Emocionalna svest: Pomoć osobi da prepozna i razume svoja osećanja.
- Regulacija emocija: Pomoć osobi da nauči kako da reaguje na intenzivna osećanja i razvije zdravije odgovore.
- Veštine suočavanja sa stresom: Učenje alternativnih strategija koje se mogu koristiti u kriznim trenucima, umesto štetnih radnji.
- Veštine međuljudskih odnosa: Podsticanje izgradnje zdravih socijalnih veza kako bi se pojačala podrška.
DBT je posebno efikasan za osobe koje imaju slab kontrolu impulsa. Osoba uči da prihvati svoje osećaje želje za samopovređivanjem, ali da na njih ne reaguje destruktivno. Na duže staze, osoba može naučiti kako da se nosi sa stresom i intenzivnim emocijama na zdraviji način.
Razumevanje ponašanja samopovređivanja uz psihodinamsku terapiju
U nekim slučajevima, koreni ponašanja samopovređivanja mogu biti povezani sa prošlim traumama, iskustvima iz detinjstva ili potisnutim emocijama. Psihodinamska terapija pomaže osobi da istraži ove nesvesne procese i razjasni kako prošla negativna iskustva utiču na današnje ponašanje.
Ovaj terapijski metod omogućava osobi da dublje istraži unutrašnji svet i da se bolje upozna. Razumevanje sopstvenih emocionalnih procesa pomaže osobi da prepozna uticaj prošlih iskustava i nauči kako da se nosi sa njima na zdraviji način.
Kroz psihodinamsku terapiju, osoba može otkriti emocionalne potrebe koje dovode do samopovređivanja, kao i potisnutu ljutnju, tugu ili usamljenost. Ova svest može pomoći osobi da umesto samopovređivanja, proba druge načine da uspostavi emocionalnu ravnotežu.
