Prilog Psihodinamskom Pristupu Mazohizmu
Traumatisovana beba i deca mogu pokazivati agresivnost, bol i lažne sadomasohističke ponašanja, kao što to rade odrasli.
Za ponavljanje sadomasohizma u detinjstvu i kasnijim karakterološkim poremećajima, mogu se izložiti tri hipoteze.
- Bol i bolne emocije mogu biti izvor agresivnosti.
- Potrebna je kontrola agresije u razvoju mentalne strukture.
- Fantasije koje se koriste za kontrolu impulsa kod zlostavljanja i trauma nanose štetu.
Kontrola agresivnosti i poteškoće u njenom izražavanju su ključne tačke u karakterološkim poremećajima.
Za početak psihodinamskog okvira, postoje tri osnovne hipoteze u otkrivanju sadomasohizma. Prva je da mentalna struktura mora biti u mogućnosti da koristi agresiju kako bi je izrazila i regulisala.
U takvim slučajevima, ona razvija nesvesne odbrane protiv agresije, a takođe doprinosi strukturi ega i super-ega. Takođe, rešava sukobe time što sprečava stereotipnu ponovnu pojavu agresivnih ponašanja i narušavanje razvoja ega i super-ega.
Druga hipoteza je da bol i bolne emocije mogu biti izvor agresije.
Ako uzmemo u obzir da su izvori agresije i seksualnih nagona slični, onda se ovde pod agresijom podrazumevaju i seksualni nagoni.
Treća hipoteza je da psihološki efekti trauma, fantazije u detinjstvu i odraslom životu moraju biti najbolje shvaćeni, te da treba povezati njihove sadržaje sa funkcijama koje one imaju.
Razumevanje kompleksne strukture fantazije u integraciji ega i procesu samostalnosti je ključno.
Kada govorimo o mazohizmu, prva stvar koja nam padne na pamet je sklonost osobe prema fizičkoj ili mentalnoj boli, i činjenica da od te boli može doživeti seksualno zadovoljstvo. Mazohizam je karakteristika ljudskog uma i prirode koja se čini kao suprotnost principu uživanja. Zaista, neki mazohisti “fizičku i psihološku bol” doživljavaju kao seksualni užitak koji im pruža seksualni objekt. Zašto ljudi koji beže od bola žele da se okrenu boli?
Da li bol koja se dobija kroz mazohizam predstavlja nešto drugačije od bola koji obično definišemo? Zašto ljudi koji beže od bola na kraju žele da uživaju u boli? Možda je uživanje u bolu reakcija na nedostatak uživanja? Da li je ovo stanje nastalo kao reakcija na nedostatak uživanja? Da li je ovo patološki metod suočavanja sa stvarnim bolnim stvarima iz unutrašnjeg i spoljnog sveta?
U ovoj temi, najpoznatije mazohističke devijacije su najčešće istraživane. U psihijatrijskoj literaturi pre Freuda, kao i u psikanalitičkim istraživanjima, vršena su opsežna klinička istraživanja. Brojni autori i istraživači dali su različite perspektive Freudovom pristupu ovoj temi i pomogli u njegovom širem razumevanju. Freud je u mazohističkoj seksualnosti naglasio predgenitalne karakteristike.
Mazohističke fantazije ili stvarno zadovoljstvo kod muškaraca mazohista izražava se tako što se nesvesno poistovećuju sa ženom i ženskom ulogom, buđenja pasivnih genitalnih želja kroz bol i patnju.
U takvim slučajevima, okrutna i nemilosrdna, falno žena (zapravo muškarac) postavlja se u poziciju da kažnjava muškarca. Ova mentalna prevara zapravo negira ulogu žene u kažnjavanju, dok istovremeno eliminiše drugi dobitak – opasnost od kastracije. Dakle, žena je i kažnjavajuća, aktivna, ali bez penisa, dok je u isto vreme kažnjavajuća i tlačeća, pa samim tim postaje ona koja poseduju penis. Ovaj sukob je pokušaj da se preduzmu mere protiv opasnosti od kastracije.
Druga ključna tačka u mazohizmu je odnos između pasivnosti i mazohizma. Nedostatak aktivacije ponekad može sugerisati pasivizaciju. U ovom slučaju, neaktivnost je precizniji opis.
Izvori
Pain, Aggression, Fantasy, and Concepts of Sadomasochism. William I. Grossman, M.D.Originally appeared in 1991 Psychoanal. Q., 60:22-51 – used by permission.
Essentıal Papers on Masochism
